Jesen 

U jesen opada lišće, koje je inače predivne boje. Jesen je hladno i tmurno godišnje doba. Puno pada kiša i prije se smrači. Životinje traže skrovište, ptice selice se sele na jug. Jesen je puna voća, kao što su: jabuka, kruška, grožđe, orah, kesten…Volim jesti pečene kestene, kolače od oraha i puno grožđa. Moji roditelji često idu u berbu grožđa. Mada mi nije jesen omiljeno godišnje doba, priroda je tada jako lijepa.

Réka Gulyás, 5. a

Zašto volim jesen?

Volim jesen, jer kad lišće opada, onda je krajolik tako lijep. Onda je i „Noć vještica“, koju jako volim i često znam ići na te proslave. Ujesen često idem s roditeljima na izlete. Odlazimo u prirodu i veselimo se. Osim s roditeljima, često idem u prirodu, odnosno u šumu trčati sa susjedom i uvijek se dobro osjećam. Puno životinja srećemo u šumi: male ježeve, lisice, srne, čak i divlje svinje! U jesen je hladnije i često pada kiša, ali me to ne smeta, jer volim kada je hladnije. Kada nisam vani, s roditeljima pijem čaj pored peći, pečemo kestene i gledamo filmove. Jesen je „predsoblje“ zimi, što za mene znači da će uskoro Božić. Za vrijeme jesenskog odmora u školi, mogu se odmarati i diviti ljepoti prirode.

Örs Schillinger, 5. a

Fotografija: nastavnica Ramona Stivics

Csendszél.
Oly kegyetlen,
s oly elbűvölő,
s oly fejtörő.
Szépsége páratlan,
szerelme mégis láthatatlan.

Bármikor megjelen,
teljes csendben,
lelkesen.
És én szenvedem.

De, hiába,
hiszen mindig gyönyörű,
akármilyen fenyegető,
én mindig csodával
tekintek rá.

Oh, bárcsak tudná
milyen szép!
Pontosan olyan,
mint a viharos ég;
kegyetlen, elbüvölő,
nagy szemét,
de mégis minden
része megérné.

Oh, s ha tudná
utána mi történ,
biztos el nem
tűnnél.

Oh, drága csillagos ég!
Mi gyönyörű,
mi gyengéd,
mégis úgy érzem
miattad nem sírnék.

Te nem vagy hol mi
rémség, vagy szörnyűség.
Te vagy a fényesség
az éjszakában,
s életemben is.

Oh, csillagos ég!
Nem csak az eget
világítod meg,
hanem drága eszemet.

Oly gyönyörű vagy,
de mégis ki tudja mit rejtesz?
Ki vagyok én, hogy tudjam?
Lehet egy veszteség
téged szeretni?
Ki vagyok én, hogy tudjam?
Lehet átvernél?
de ki vagyok én, hogy tudjam?

Oh, ha tudnád milyen
téged nap, mint nap
látni!
Napról, napra szebb,
s egyre jobban érzem,
hogy jön a szerelem.

De, oh, ha tudnád ez
milyen érzés..
Te magad vagy
a szépség,
az érdeklődés
s a tökéletesség!
Oh, ha tudnád ez
milyen érzés..
Te vagy megannyi
ember felfedezése,
s megannyi ember
érdeklődése.
Oh, ha tudnád milyen
gyönyörű vagy!
S, bár tudnád
milyen téged ismerni
s szeretni.
S, oh, bár tudnád
ez mekkora fájdalmat tud okozni..

De, te se nem csendszél
nem vagy, se nem vihar.
De, csendszél sem csillagos ég, vagy
hullócsillag.
S e vers se nem csendszél,
se nem csillagos ég.

Bodza Hevesi, 9. razred

U svakom čovjeku se sakriva leptir, o kojem nikad se ne zna koliko je krhak.

Mišljenja sam da gotovo svi ljudi vole leptire. Zamislite plavog prekrasnog leptira. Kakvog nikada u životu niste vidjeli. Nakon par minuta na nas slijeće smeđi leptir koji nije toliko lijep i ne izazove u nama pozitivne emocije. Dva leptira, dvije različite emocije. Svi smo različiti, naravno da nam se ne može sviđati ista stvar.

Zamislimo da ta dva leptira preuzimaju ljudsko tijelo i suočavaju se sa svijetom, sa životom. Kako upoznaju sve višeljudi taki i dobiju sve višekritika. Zbog tih kritika one se prilagođavju društvu. Ljudi su ponekad izloženi emocionalnim ozljedama jer su drugačiji od ostalih osoba.
Plavi leptir je za ljude lijepši i privlačniji i zbog toga će on imati više pouzdanja,jer ga većina ljudi prihvaća. To je slično i u našem društvu. Loše riječi koje nemarno podjelimo s osobama u našem društvu, možda izazovu emocionalnu nesigurnost.
Formirajte svoje misli u sebi prije nego što ih izgovarate drugoj osobi, jer nikada ne možete znati da vaša eventualna negativna kritika kakve reakcije će izazvati. Zato vam predlažem da u prvom redu podjelite pozitivne riječi. To je jako važno.

Ako smo već napravili pogrešku u govoru, onda kako je možemo ispraviti?….
Kada se nađemo u određenoj neugodnoj situaciji, prvi korak bi mogao biti da pogledamo u sebe i da se smirimo. Između podržaja i reakcije postoji prostor u koji se moramo vratiti, jer u tom prostoru imamo mogućnost biranja svoje reakcije! Možda vam se čini da je to pokušaj bijega, ali najvažnije je pronaći svoj vlastiti put. Nakon toga možeš prosuditi mogućnosti i izabrati najpovoljniji put.

Budimo empatičnije osobe umjesto kritiziranja, i pokušajmo drugačije/pozitivnije gledati na ljude oko nas! 🦋

Liza Amira Monori, 7. a

Majko, dušo moja!

Majko, dušo moja
zahvaljujem Ti sve!
Da si me rodila
i uvijek bila kraj mene.

Znam da nisam bila dobra,
al’ si me uvijek voljela.
Puno puta si mi oprostila
i onda kada nisi trebala.

Tajna riječ je:
da te volim!
Od srca ti želim sretan Majčin dan
i neka ti se ostvari najljepši san!

                                                                                                                        Fanni, 4. a

Mama i ja

Mama i ja smo prijatelji pravi,
uvijek zna što mi je u glavi.

Ona je vesela, zlatna, ljubazna i mila
sve napravi, kao jedna vila.

Moje želje sve ostvari
i onda kad sam vrag mali.

Volim je više od nebeskih visina
i znam da i ona voli svog sina.

Mama je meni najviše što ljubim
u njenom zagrljaju se uvijek topim.

                                                                                                                    Mišo, 4. a

Otišla je zima, tu je proljeće
Što sve životinje čekaju.
Tada se priroda budi,
Vraćaju se ptice selice,
Bude se i sve proljetnice:
visibaba, ljubičica, đurđica…
Oh, kako volim miris cvijeća!
Tada ne pada snijeg samo kiša,
Ali skakanje po mokroj travi
i po lokvama je dobra igra.
Svako proljeće traje tri mjeseca,
a meni su 3 mjeseca kratko vrijeme.
Uživam u svemu što se zbiva tada.
Uskoro je tu Uskrs!
Zeki pripremi košaru s travom!
A prije uživajmo ovaj proljetni dan!

Emma Kovács-Darvas, 4.b

Kada prođe zima i dolazi proljeće
Sjetimo se žena na cijelome svijetu.
Dajemo buket cvijeća i kažemo “hvala”.
Hvala na životu što si mi dala!

Osmi ožujka najljepši je dan
Jer slavimo žene, majke i bake.
U mome srcu one su najljepše.
Želim vam, žene, sreću i zdravlje!

Autor: Milan Krizsics, 8. razred

Meni se ljubav dogodila na prvi pogled,
jer sam ugledala plave oči kao more,
Njegov osmijeh je  bio najslađi na svijetu,
on je bio kao Sunce koje grije moje dane.

Došao je dan, Valentinovo.
Za dobro jutro dobio je malu pusu,
 a kad me pozvao sa strane,
darovao mi lančić lijep,
a moje srce plane.

Ja  ga volim  jako-jako,
A pitanje je moje:
da li se voljeti može tako slatko.

Ema Kovač Darvaš, 4.b

Kad dođem u školu 
ja uđem u svoj razred,
na licu mi osmijeh.

Znam da ti ćeš biti tu,
sjedit ćeš u zadnjoj klupi
pored prozora.

U tom trenutku ulazim ja
i na tvom licu ugledam isti osmjeh
kao moj.

Sjednem pored tebe
počinju oni mali,
lijepi i dragocjeni trenutci
zbog kojih smo oboje sretni.

Volim svoju školu,
volim kada si sa mnom,
tako mi je znam
u njoj puno lakše.

Helena Nagy, 4.b.

Maskenbal je pred vratima,
Veselje nam se vraća
Djeca su svugdje tada
Rade maske sada.

Nemoj biti tužna,
Samo maska je ružna.
Svaka maska je dobra,
Možeš biti vrag ili kobra.

Škole su išarane
Nastavnice uplašene.
Lijep dan u godini,
Djeca ne uče u klupi.

Réka Sztanics, 8. r.

Poklade su vrijeme karnevala
ponekad i maskenbala.
Svugdje su maske i šareni ukrasi
ali to nažalost brzo prolazi.
Poklade odlaze,
a proljeće dolazi.

Lili Kovačević, 6. r.