Posjet Prirodoslovnom muzeju u Pečuhu

Dana 10. listopada s razredom smo išli u Prirodoslovni muzej. Onamo su nas vodile nastavnica Tünde i nastavnica Marica.

Teta, koja radi u Muzeju, pričala nam je o životinjama, koje stanuju na Mečeku. Osim toga nam je i pokazala preparirane životinje – jazavca, lisicu, ježa i vjevericu – te lubanju jelena. Svaka skupina dobila je fotografiju jedne životinje pa ju je trebala pronaći u Muzeju. Nakon što smo igrali igru i pogledali izložbu prepariranih životinja, dobili smo za uspomenu označivač stranica.

Bilo je vrlo zanimljivo i poučno!

Tekst napisala: Milla Marijančić, 6. razred
Fotografije: nastavnica Tünde Somogyi

miCROfon

Pet učenica naše škole natjecalo se ovoga vikenda u pjevanju. To su Mira Mođoroši, Mirna Filaković, Mira Proszenyák, Milica Sörös i Ruby Sinkovits. Natjecanje se održalo u Petrovom Selu, a svoje su talente pokazale uz još pet kandidata iz Mađarske i Srbije.

Od naših pet učenica, dvije su i osvojile nagrade. Riječ je o Ruby Sinkovits (1. mjesto) i Miri Proszenyák (3. mjesto.).

Sve su bile izvrsne u svojim izvedbama, vrlo smo ponosni na njih i želimo im još mnogo ovakvih i sličnih natjecanja na kojima će moći pokazati svoja umijeća!

U nastavku možete pogledati i fotografije s miCROfon-a.

Na fotografiji: Mira Mođoroši

Na fotografiji: Mirna Filaković

Na fotografiji: Mira Proszenyák

Na fotografiji: Milica Sörös

Na fotografiji: Ruby Sinkovits

Tekst i fotografije: V. S.

Izložba “Out of the box”

Učenici naše škole, Ana Crnković (4. r.), Aron Crnković (6. r.), Aron Kovač (6. r.), Alina Takaró (6. r.), Jázmin Török (6. r.), su s profesoricom glazbenog odgoja, Martom Rohonczi, sudjelovali na svečanom otvorenju izložbe “OUT OF THE BOX” 28. RUJNA 2024. u Muzeju “Janus Pannonius” u Pečuhu.

U kulturnom dijelu programa mi smo pjevale, a dečki su nas pratili na tamburicama. Osim nas, bio je i jedan KUD iz Međimurja. Članovi tog KUD-a plesali su međimurske plesove. Nakon programa bila je i otvorena izložba međimurskih nošnja. Poslije prijema sretni smo otišli kućama s dobivenim darovima. Za uspomenu su nam ostale majice i šalovi te zajednički provedeno vrijeme.

Tekst napisale: Jázmin Török i Alina Takaró, 6. razred
Fotografije: nastavnica Marta Rohonczi

Crtice o jeseni

Jesen 

U jesen opada lišće, koje je inače predivne boje. Jesen je hladno i tmurno godišnje doba. Puno pada kiša i prije se smrači. Životinje traže skrovište, ptice selice se sele na jug. Jesen je puna voća, kao što su: jabuka, kruška, grožđe, orah, kesten…Volim jesti pečene kestene, kolače od oraha i puno grožđa. Moji roditelji često idu u berbu grožđa. Mada mi nije jesen omiljeno godišnje doba, priroda je tada jako lijepa.

Réka Gulyás, 5. a

Zašto volim jesen?

Volim jesen, jer kad lišće opada, onda je krajolik tako lijep. Onda je i „Noć vještica“, koju jako volim i često znam ići na te proslave. Ujesen često idem s roditeljima na izlete. Odlazimo u prirodu i veselimo se. Osim s roditeljima, često idem u prirodu, odnosno u šumu trčati sa susjedom i uvijek se dobro osjećam. Puno životinja srećemo u šumi: male ježeve, lisice, srne, čak i divlje svinje! U jesen je hladnije i često pada kiša, ali me to ne smeta, jer volim kada je hladnije. Kada nisam vani, s roditeljima pijem čaj pored peći, pečemo kestene i gledamo filmove. Jesen je „predsoblje“ zimi, što za mene znači da će uskoro Božić. Za vrijeme jesenskog odmora u školi, mogu se odmarati i diviti ljepoti prirode.

Örs Schillinger, 5. a

Fotografija: nastavnica Ramona Stivics

Osvrt na kamp na Pagu

U lipnju smo išli autobusom u kamp na otoku Pagu, u Vlašiće.

Tijekom boravka bili smo i u gradu Pagu, Zadru te u nacionalnom parku Paklenica. To je nacionalni park u planini. Ondje smo puno hodali, ali se isplatilo jer je pogled bio prelijep. Za vrijeme trajanja kampa puno smo se i kupali na plaži. Kad god smo imali slobodno vrijeme, mogli smo birati hoćemo li igrati nogomet ili plesati. Osim toga, ondje su bili razni zanimljivi i dobri programi, uz koje nam nije moglo biti dosadno. Posjetili smo i Smokvice te smo sakupljali školjke, a jeli smo i mnogo sladoleda.

Meni je najdraži izlet bio onaj u Zadar. Jako mi se svidio taj grad jer ima mnogo znamenitosti (crkvi, građevina, spomenika itd.). Ovaj mi se kamp jako svidio, programi su mi bili vrlo zanimljivi i sigurno bih to ponovila!

Tekst napisala: Lili Böröcz, 7. a
Fotografije: nastavnici

Osvrti na kamp na Balatonu

U kolovozu sam sudjelovao u kampu na Balatonu. Onamo smo išli vlakom i put je bio jako dobar! Kad smo tek stigli u kamp, bilo je malo dosadno jer još nismo imali nikakve programe, no to se ubrzo promijenilo.

Drugog smo dana išli u Sümeg i pogledali smo tvrđavu. Ondje smo i ručali. Trebali smo jesti rukama, a priborom za jelo, ali i unatoč tome mi se ručak jako svidio! Trećeg je dana bio sportski dan. Tada sam se družio s Hrvatima iz Osijeka. Sutradan smo imali baš mnogo programa i, naravno, kupali smo se u Balatonu. Ondje sam upoznao nove prijatelje i stvorio uspomene za cijeli život. Najviše mi se svidio disco i svakako bih to ponovio.

Mislim da je kamp bio jako dobar i preporučio bih ga svakome! Garantiram da će im biti dobro!

Tekst napisao: Dušan Adam, 7. a

Ljetos sam išla s prijateljima u kamp na Balaton. Ondje smo bili tjedan dana.

Prvog smo dana napravili ekipe i dobili smo sobe. Nakon toga smo imali sportska natjecanja u odbojci, košarci i nogometu i drugih sportskih disciplina. Svaki smo dan išli na plažu. Jednog smo dana išli i biciklom u Keszthely. Ondje smo pohledali dvorac, a imali smo i natjecanje po grupama. Osim toga, išli smo i u Sümeg, gdje smo pogledali tvrđavu i poslije smo pogledali viteške igre.

Zadnjega dana rekli su nam koje su mjesto postigle skupine. Ja sam bila u žutoj grupi, koja je postigla drugo mjesto. Bila sam sretna i zadovoljna, a kamp mi se jako svidio i sigurno ću ići i ove godine!

Tekst napisala: Mirna Kassanin, 7. a.
Fotografije: nastavnik Gábor Surányi

Csendszél vagy csillagos ég?

Csendszél.
Oly kegyetlen,
s oly elbűvölő,
s oly fejtörő.
Szépsége páratlan,
szerelme mégis láthatatlan.

Bármikor megjelen,
teljes csendben,
lelkesen.
És én szenvedem.

De, hiába,
hiszen mindig gyönyörű,
akármilyen fenyegető,
én mindig csodával
tekintek rá.

Oh, bárcsak tudná
milyen szép!
Pontosan olyan,
mint a viharos ég;
kegyetlen, elbüvölő,
nagy szemét,
de mégis minden
része megérné.

Oh, s ha tudná
utána mi történ,
biztos el nem
tűnnél.

Oh, drága csillagos ég!
Mi gyönyörű,
mi gyengéd,
mégis úgy érzem
miattad nem sírnék.

Te nem vagy hol mi
rémség, vagy szörnyűség.
Te vagy a fényesség
az éjszakában,
s életemben is.

Oh, csillagos ég!
Nem csak az eget
világítod meg,
hanem drága eszemet.

Oly gyönyörű vagy,
de mégis ki tudja mit rejtesz?
Ki vagyok én, hogy tudjam?
Lehet egy veszteség
téged szeretni?
Ki vagyok én, hogy tudjam?
Lehet átvernél?
de ki vagyok én, hogy tudjam?

Oh, ha tudnád milyen
téged nap, mint nap
látni!
Napról, napra szebb,
s egyre jobban érzem,
hogy jön a szerelem.

De, oh, ha tudnád ez
milyen érzés..
Te magad vagy
a szépség,
az érdeklődés
s a tökéletesség!
Oh, ha tudnád ez
milyen érzés..
Te vagy megannyi
ember felfedezése,
s megannyi ember
érdeklődése.
Oh, ha tudnád milyen
gyönyörű vagy!
S, bár tudnád
milyen téged ismerni
s szeretni.
S, oh, bár tudnád
ez mekkora fájdalmat tud okozni..

De, te se nem csendszél
nem vagy, se nem vihar.
De, csendszél sem csillagos ég, vagy
hullócsillag.
S e vers se nem csendszél,
se nem csillagos ég.

Bodza Hevesi, 9. razred

Leptiri

U svakom čovjeku se sakriva leptir, o kojem nikad se ne zna koliko je krhak.

Mišljenja sam da gotovo svi ljudi vole leptire. Zamislite plavog prekrasnog leptira. Kakvog nikada u životu niste vidjeli. Nakon par minuta na nas slijeće smeđi leptir koji nije toliko lijep i ne izazove u nama pozitivne emocije. Dva leptira, dvije različite emocije. Svi smo različiti, naravno da nam se ne može sviđati ista stvar.

Zamislimo da ta dva leptira preuzimaju ljudsko tijelo i suočavaju se sa svijetom, sa životom. Kako upoznaju sve višeljudi taki i dobiju sve višekritika. Zbog tih kritika one se prilagođavju društvu. Ljudi su ponekad izloženi emocionalnim ozljedama jer su drugačiji od ostalih osoba.
Plavi leptir je za ljude lijepši i privlačniji i zbog toga će on imati više pouzdanja,jer ga većina ljudi prihvaća. To je slično i u našem društvu. Loše riječi koje nemarno podjelimo s osobama u našem društvu, možda izazovu emocionalnu nesigurnost.
Formirajte svoje misli u sebi prije nego što ih izgovarate drugoj osobi, jer nikada ne možete znati da vaša eventualna negativna kritika kakve reakcije će izazvati. Zato vam predlažem da u prvom redu podjelite pozitivne riječi. To je jako važno.

Ako smo već napravili pogrešku u govoru, onda kako je možemo ispraviti?….
Kada se nađemo u određenoj neugodnoj situaciji, prvi korak bi mogao biti da pogledamo u sebe i da se smirimo. Između podržaja i reakcije postoji prostor u koji se moramo vratiti, jer u tom prostoru imamo mogućnost biranja svoje reakcije! Možda vam se čini da je to pokušaj bijega, ali najvažnije je pronaći svoj vlastiti put. Nakon toga možeš prosuditi mogućnosti i izabrati najpovoljniji put.

Budimo empatičnije osobe umjesto kritiziranja, i pokušajmo drugačije/pozitivnije gledati na ljude oko nas! 🦋

Liza Amira Monori, 7. a